|
Kristofer
Kolumbo (Cristóbal Colón), Đenovljanin, otkrio je Ameriku
12. oktobra 1492. uz podršku Katolickih kraljeva, pogotovo
kraljice Izabele. Isplovio je iz luke Palos zapovedajuci trima
karavelama: Ninja, Pinta i Sveta Marija. 12. oktobra su stigli
do Bahamskih ostrva, tacnije na Gvanani kome je Kolumbo dao
ime San Salvador. Potom su stigli do Kube i Santo Dominga.
Kolumbo je još tri puta putovao do Amerike. Stigao je do Malih
Antila, Portorika, Jamajke, Trinidada, ušca Orinoka u Venecueli,
zatim se vratio do Santo Dominga koji je nazvan Espanjola,
gde je vladao njegov brat. Pošto su tu izbili nemiri, iz Španije
je poslato naredenje da se Kolumbo vrati u nju. Cetvrti put,
Kolumbo je istraživao obale Hondurasa, Nikaragve, Kostarike
i Paname.
Posle osvajanja Amerike, probudio
se osvajacki i avanturisticki duh Evropljana. Kolumbova istraživanja
poslužila su kao osnov za ekspedicije koje su predvodili Kortes,
Pizaro i Balboa. Osvajanja su trajala tri veka. Španske kolonije,
do XVIII veka, su podeljene na dva vicekraljevstva: Nova Španija
i Peru. Krajem XVIII veka pocele su narodnooslobodilacke borbe.
Najznacajniji borci su Simon Bolivar, Sukre, Idalgo i Morelos.
Danas se Hispanoamerika sastoji od 19 nezavisnih država u
kojima je zvanican jezik španski.
|
