|
Španija je
bila naseljena još u paleolitu o cemu svedoci bogata pecinska
umetnost. Prvi poznati stanovnici su bili Iberijci koji su
se kasnije stopili sa Keltima, dok je obala bila naseljena
Grcima, kasnije Kartaginjanima. Za vreme cara Avgusta celo
ostrvo je bilo romanizovano. Sa navalom Vandala, Alana i Gota
Španija poprima germanske elemente, a posle 711. godine Arapi
zaposedaju skoro celo ostrvo. U njihovo vreme zemlja proživljava
ekonomski razvoj. Rekonkista, period oslobodenja od Arapa,
poceo je u XI veku i trajao je cetiri veka, do zauzimanja
Granade 1492. godine. Formira se nekoliko hrišcanskih državica
od kojih su se najviše isticali Kastilja i Aragon. Brakom
Izabele Kastiljanske i Ferdinanda II Aragonskog ujedinjena
je cela Španija. Inkvizicija je uvedena 1480, i zbog masovnih
progona Jevreja i Mavara, dolazi do slabljenja ekonomije Španije.
Medutim, situacija se popravila otkricem prekomorskog kontinenta,
i tada ona postaje najveca pomorska sila.
Posle Ferdinandove smrti na
presto dolazi Karlos I (Karlo V) Habzburški, koji je ujedno
vladao i Nemackim carstvom. Ali, za vreme vladavine njegovih
potomaka Španija se raspada. Posle smrti Karlosa II, na presto
dolazi Felipe V Burbonski, unuk Luja XIV. Finansije i privreda
su napredovale. U vreme Karlosa III u Španiju prodiru ideje
prosvetiteljstva. Posle abdikacije Karlosa IV, Napoleon namece
svog brata Žozefa za kralja. Tek posle bitke kod Lajpciga,
Španci su proterali Francuze iz zemlje.
Zbog strahovlade koja je usledila
posle povratka Ferdinanda VII, izbio je ustanak u Kadisu 1820.
poprimivši opštenarodne razmere. Zbog toga Ferdinand je morao
da vrati ustav iz 1812. i da donese niz progresivnih reformi.
Sveta Alijansa je 1823. naredila francuskim trupama da prodru
u Španiju. Posle Ferdinandove smrti, na presto je došla maloletna
kci Izabela. Kraljev brat, Don Karlos, je organizovao oružanu
borbu, medutim, dolazi do kapitulacije karlista 1839. Španija
je proglašena za ustavnu monarhiju, i proglašene su slobode
veroispovesti i štampe.
Sa dolaskom Alfonsa XII Burbonskog,
ukinute su mnoge progresivne reforme. Radna snaga je eksploatisana
maksimalno, što dovodi do masovnih pobuna, koji su kasnije
dobili i separaticki karakter u slucaju Katalonije i Baskije.
Slom kolonijalnog carstva uslovio je propast monarhije i obnove
republike. Neutralnost u Prvom svetskom ratu pogodovala je
bogacenju. Medutim, radnici, pod uticajem Oktobarske revolucije
dižu se na štrajk, pa onda je general Primo de Rivera izvršio
državni udar 13.9.1923. Zavladala je diktatura koja je imala
osnova u Musolinijevom fašizmu. Medutim, ekonomska kriza je
naterala Riveru da stupi sa vlasti i parlamentarni izbori
u junu 1931. doneli su veliku vecinu republikancima i socijalistima.
Španija je postala jednodomna republika.
Kada su 1934. ušli u vladu
desnicari, ukinuli su ustav iz 1931. i zemlja je podeljena
u korist velikoposednika. Zbog reakcionih delatnosti, sve
demokratske snage su se ujedinile u Narodnom frontu koji je
na izborima u februaru doneo.
|
